Da ne bude zabune, to sam ja.

U poslednja dva dana dešava mi se nezgoda za nezgodom. Sve je pošlo naopako. Da počnem od srede. Počelo je sa ispuštanjem knjiga i svesaka, a onda sam i tako jako opaučio krevet nogom da je sve zvonilo, meni noga - njemu federi. Posle toga  odem da se istuširam i dok sam svlačio majicu pokidam zlatan lanac koji su mi poklonili roditelji. Tako mi i treba kad sam zapeo k'o konj. Kasnije mi dodje drugarica i posle nekoliko minuta mi zatraži da okrenem usmerivače na "lusteru" u sobi. I taman se ja uhvatim za njih a ono se sve otkači i malo je falilo da mi razbije glavu. Srećom pa su žice lepo učvršćene. E tad sam znao da još nešto mora da se desi. I jeste. Sutradan sam imao ispit iz najgoreg predmeta na celom faksu i naravno padnem. Najgore je što sam lupao neke gluposti zbog čega me je sramota da se toj ženi opet pojavim na oči.

Posle toga ništa. Ili ja nisam primetio... Kad se jednom desi neka nesreća one manje se i ne primećuju toliko...

Sad se osećam nekako prazno. That sux!

 

Sad odoh da opet učim... Ovi nemaju milosti... :(