[Književnost ] 19 Jul, 2007 03:39
Nekada su dani bili lepi. Sunčani i topli, mirisni i puni energije, a ne kao sada: oblačni i hladni. Možda je to do prirode a možda i do ljudi čiji nam ih osmesi ispunjavaju. Sada, kada ih nema, ili kada skinu svoje maske čini nam se da se to priroda igra svojim licima. Moje sunce je donosila jedna devojka kose boje lana, predivnog lica i osmeha, očiju svetlijih i lepših od zvezda. Barem se meni činilo da mi sunce izlazi svakih godinu dana, onda kada je vidim, kada se ponovo zaljubim u nju.
Posle nekoliko izlazaka sunca, odlučio sam da je vreme da prestanem samo da maštam da će Sunce češće dolaziti i da učinim nešto da se to konačno i dogodi. Uzeo sam svoj telefon u ruke, tu spravu koju svaki dan proklinjem, i predložio da bismo mogli da “zajedno ubijamo dosadu” (pošto mi se stalno žalila kako su joj dani a posebno večeri dosadne). Za divno čudo, pristala je! Sav radostan, proveo sam nekoliko narednih dana u maštanju i očekivanju subote. Ono što ja nisam pretpostavljao je da će događaji u subotu promeniti mene, suprotno mojoj želji da ja promenim ono što će doći.
Bila je jesen. Kiše još nije bilo, ali je već hladnoća ispunjavala vazduh. Zbog toga, nigde nisam mogao da nađem ružu. Poslužio bi i neki drugi cvet, ali jednostavno - nije bilo ničega.  Sve što sam uspeo da pronadjem je davno precvetalo, osušilo se i nije bilo pogodno za moje namere.
A onda je konačno došao i taj dan. Jutro je bilo sunčano i obećavalo da tako i ostane. Uveče sam se spremio i otišao malo ranije, jer nisam hteo da kasnim i da me onda čeka. To je ono što me i uništava, ta preterana pomantičnost koju se trudim da pokažem na svakom koraku. Uvek kao Don Kihot stavljam želje dama ispred svojih, uvek se trudim da im govorim lepe stvari, da im privučem stolicu i još milion drugih sitnica koje su danas izgleda bitne samo meni. Povezao sam i neke drugove, a sad žalim zbog toga. Stigao sam malo ranije od vreme koje smo pominjali u našim porukama od pre nekoliko večeri. Onda sam stao i čekao. Prošlo je deset, a onda još toliko minuta, pa još dvadeset, ubrzo i ceo sat ukupno. Ja sam sa nekom čudnom upornošću još uvek stajao na istom mestu, stalno govoreći sebi da će doći, da samo malo kasni. U jednom trenutku sam se i zabrinuo: da joj se nije nešto desilo? Sasvim iznenada je počela i kiša. Iznenadni pljusak se spustio na ceo park i pokvasio sve staze, drveće a i mene između ostalog. Onda je došao i vetar, počeo da ljulja drveće i da donosi hladnoću. Tresao sam se poput kakvog malog psa, ali sam i dalje čekao svoju gospodaricu. U jednom trenutku se pojavila iza ugla. “Ali čekaj, ona leti?” Da, ali ne zato što ima krila, već zato što je vetar nosi. Nisam mogao da verujem svojim očima. Išla je od jednog do drugog prolaznika ne zadržavajući se previše ni sa jednim. Krenula je i prema meni i tada sam se ponadao da ću je uhvatiti i zadržati od tog vetra. Opet sam se prevario, mene je zaobišla i odletela kod nekog drugog, trećeg ili desetog, više ni sam ne znam. Ostao sam sam, i pokisao, smrznut okrenuo sam se i otišao.
Možda sve ovo prevazilazi granice pojmljivog, ali je ona, na kraju krajeva, bila toliko laka da je vetar mogao nositi bilo gde, a njoj to i nije smetalo. nije smetalo ni ljudima pred koje je padala, koji su mislili da je to zbog njih ili da ih sreća prati. Mislim da sada retko izlazi jer se plaši tog vetra, koji još uvek, neprestano duva.
Ja sam od svega toga nazebao, dobio upalu pluća i komplikacije sa srcem. Više se i ne nadam da će dunuti u mom pravcu i izbegavam da stojim na vetru. Jer, kada on donese nešto, sa sledećim to već odlazi i često niša ne ostane - niti san, niti nada.
[Generalna ] 10 Jul, 2007 02:29
Čestitamo! Upravo čitate blog najvećeg baksuza na svetu!!! A to sam JA! Čovek koji... aaaaaaaaaaaa (neljudski krik), ma šta da vam pričam o sebi i da smaram, bitno je da znate da sam to... baksuz... baksuz nad baksuzima.

And the story goes like this...

Upoznao sam pre nekoliko večeri jednu devojku, prelepu, bajnu i nestvarnu (pih, kao da bih pisao o drugačijoj). Ustvari, znam je od ranije samo iz vidjenja ali nikada nismo vodili duboke razgovore (ne uključuju problem Kosova ili Iraka, globalno zagrevanje i neophodnost recikliranja). I tako preksinoć ja sretnem svoju sestru Milenu i NJU - Milenu (da, u pitanju su dve Milene) kako šetaju gradom. Pozdravim se sa sestrom a onda me kao grom stari hrast rascepi nežan i umiljat glasić koji mi kaže: "Ćao Miloše." WTF!!! She knows my name?!?!?! "Hej, ćao...", rekoh ja, ostavši i dalje u stanju čudjenja i ne mogavši da se odmah setim njenog imena. A onda mi za 2.309234 sekunde u glavu dodje i to: Milena! "Da, Milena Tomić", progovori prva od dve ličnosti u mom umu.

Odmah su te dve ličnosti povele raspravu o tome šta raditi. Ići s njima ako je moguće, naravno! Oduševljena druga ličnost, zvaćemo je broj 2, dok ćemo prvu zvati, logično, broj 007, odmah prihvati plan of the 007 i na njihovu molbu naredi nogama da podje u stopu s njima.

Sedeli smo u Džungli i jeli banane (Džungla je  ime kafića a banana ustvari nije bilo nego smo pili sokove). Ogroman zvučnik, koji je stajao tik pored našeg stola i ispuštao neke neljudske krike, vršio je pritisak na moje jadne bubne opne i pretio da spisku svojih grehova dodam i njegovo ubistvo. U toj galami, dok pevač proklinje nekakvu ženu, smo razmenili nekoliko reči i moram reći da me je još više tada iznenadila time što je znala na koji fakultet idem, u kom gradu itd. i baš me čudi da nije spomenula da slučajno zna kakve bokserice nosim... To je značilo samo jedno - izgleda da se raspitivala o meni! I to verovatno kod moje sestre. “Interesting...” pomislih, dok je 007 zadovoljno trljao dlanove uz evil osmeh. Iako smo se veoma slabo čuli, razgovarali smo i delovala je... hmm, mislim da smem da kažem da je delovala zainteresovano. Pomenuo sam već da je znam od pre, ali nikad do sad nisam osetio one leptiriće u stomaku kad sam pored nje. Tada sam znao - gladan sam i na ivici da se zaljubim.

Posle je usledio odlazak u diskoteku, gde DJ pušta dvadesetak pesama i to sledećim redom: Prodigy, neki tehno-d’n’b-shit, dve pesme od Van Gogh-a (Kolo i Neko te ima noćas) a na kraju sve začini narodnjacima! Ekspresno i još neke glupe pesme vrti ama baš na svakih pola sata otprilike. More terajte se ekspresno u pizdu materinu! Sorry, morao sam to da kažem. I tako mi tamo nešto stojimo, klimamo glavama, ja pokušavam nešto da kenjam ali se ništa ne čuje, atmosfera postaje dosadna... plašim se toga... one vole da im se priča nešto, pa makar to bilo o žuljevima na nezgodnim mestima. Prvo veče - ništa.
Mislili smo da ćemo se videti sutradan, ali smo se nekako mimoišli u tih pola km2 i dva kafića.

Subota. Ja raspoložen kao nikada. Ponekad mi reči dolaze tako lako a ponekad sam stvarno ćutljiv. I tad sam je video opet. Opet je delovala kao u četvrtak... popričali smo, ali nemamo isto društvo pa smo opet morali da se razdvojimo.

------------------------------------------------------------------------------------------------
Ovaj članak pokušavam da napišem već tri dana i nikako da mi uspe. Zbog neke greške na blogu sam izgubio polovinu članka i sad ne mogu da se setim šta sam sve pisao. Zato da ne dužim već ću preći na stvar.
------------------------------------------------------------------------------------------------

Pitao sam sestru da li bi trebalo nešto da znam o Mileni. Naravno, mislio sam na to da li ima dečka. I znate šta, IMA GA! Aaaaaaaaaaaaa ((opet neljudski krik) (dere se 007)). To samo može meni da se desi. Kako to da mi uvek zapadne za oko zauzeta devojka?!
I šta bi ja sad trebalo da radim?! Nisam pametan uopšte...
[Generalna ] 21 Maj, 2007 00:31

Pre izvesnog vremena sam pokušao da oformim forum na srpskom jeziku čija bi tema bila umetnost u svim svojim oblicima. Jedina začkoljica je bila što nekako nisam uspeo da privučem članove... hmmm..... rekoše mi da sve to već ima na Dizajn Zoni. A ja tamo odbijam da idem jer mi je dosta onih nadrndanih i umišljenih Mi-smo-ovde-najbolji-i-vi-početnici-i-ostali-nemate-šta-da-tražite-i-pitate-jer-nikada-nećete-biti-kao-mi "umetnika" i "dizajnera".

Ma da...

 

Anyway, link je ovaj. Treba malo sredjivanja i doterivanja soba, ali mi za to trebaju članovi koji će iskazati svoje cenjeno mišljenje...

[Generalna ] 20 Maj, 2007 02:07

E, ovo je umetnost! linak

Reklama je radjena bez kompjuterske intervencije, a snimanje je trajalo tri meseca. 606 puta ponovljeno i 6 miliona dolara potrošeno!

Uostalom, piše na sajtu sve što treba da znate.

 

Vi, prokleti, sa dial-upom, kao i ja, verujte mi na reč, isplati se čekati. :) 

[Generalna ] 05 Maj, 2007 23:06

CG ne znači Crna Gore, već Computer Graphics... :)

Pogledajte "genija" koji je nabavio Maya-u (program za 3d modeliranje) i odmah krenuo da radi svoj tutorijal.

[Generalna ] 01 Maj, 2007 20:21

NEW YORK – Idaho resident Kathy Evans brought humiliation to her friends and family Tuesday when she set a new standard for stupidity with her appearance on the popular TV show, "Who Wants To Be A Millionaire."

It seems that Evans, a 32-year-old wife and mother of two, got stuck on the first question, and proceeded to make what fans of the show are dubbing "the absolute worst use of lifelines ever."

After being introduced to the show's host Meredith Vieira, Evans assured her that she was ready to play, whereupon she was posed with an extremely easy $100 question. The question was:

"Which of the following is the largest?"
A) A Peanut
B ) An Elephant
C) The Moon
D) Hey, who you calling large?

Immediately Mrs. Evans was struck with an all consuming panic as she realized that this was a question to which she did not readily know the answer.

"Hmm, oh boy, that's a toughie," said Evans, as Vieira did her level best to hide her disbelief and disgust. "I mean, I'm sure I've heard of some of these things before, but I have no idea how large they would be."

Evans made the decision to use the first of her three lifelines, the 50/50. Answers A and D were removed, leaving her to decide which was bigger, an elephant or the moon. However, faced with an incredibly easy question, Evans still remained unsure.

"Oh! It removed the two I was leaning towards!" exclaimed Evans. "Darn. I think I better phone a friend."

Using the second of her two lifelines on the first question, Mrs. Evans asked to be connected with her friend Betsy, who is an office assistant.

"Hi Betsy! How are you? This is Kathy! I'm on TV!" said Evans, wasting the first seven seconds of her call. "Ok, I got an important question. Which of the following is the largest? B, an elephant, or C, the moon. 15 seconds hun."

Betsy quickly replied that the answer was C, the moon. Evans proceeded to argue with her friend for the remaining ten seconds.

"Come on Betsy, are you sure?" said Evans. "How sure are you? Puh, that can't be it."

To everyone's astonishment, the moronic Evans declined to take her friend's advice and pick 'The Moon.'

"I just don't know if I can trust Betsy. She's not all that bright. So I think I'd like to ask the audience," said Evans.

Asked to vote on the correct answer, the audience returned 98% in favor of answer C, 'The Moon.' Having used up all her lifelines, Evans then made the dumbest choice of her life.

"Wow, seems like everybody is against what I'm thinking," said the too-stupid-to-live Evans. "But you know, sometimes you just got to go with your gut. So, let's see. For which is larger, an elephant or the moon, I'm going to have to go with B, an elephant. Final answer."
Evans sat before the dumbfounded audience, the only one waiting with bated breath, and was told that she was wrong, and that the answer was in fact, C, 'The Moon.'

 

E, svakakvih ljudi ima... 

[Generalna ] 01 Maj, 2007 15:12
Baš je smešan ovaj praznik danas. Slavi se rad time što se ništa ne radi.... lol
Svi su otišli nekuda, izležavaju se i trpaju prasetinu i roštiljsko meso u svoje, već alkoholom naduvene, stomake. Otišao i Kurta i Murta, otišli i oni koji rade a i oni koji ne rade baš ništa. Svi... sem mene. :) Ja imam posla i danas. Ostalo mi je samo još 2500km2 gradskog prostora da popunim zgradama i kojekakvim čudesima, za projekat na kom radim.
[L(j)udi ] 25 April, 2007 21:41

Naslov je odgovor za one koji su se pitali gde sam i da li sam uopšte živ... ako ima takvih. :)

Danas sam konačno dao tu prokletu Ekonomiku II! Neću da kažem koja je ocena, ali nije ni najveća ni najmanja. ;) Sad sledi par dana odmora, pa opet štrebanje.

 

Kad sam već tu, mogao bih da vam ispričam par skorašnjih dogodovština sa fakulteta

Pre tri nedelje sam imao kolokvijum iz Ekonomske politike. To u suštini ne bi trebao da bude težak predmet, ali ima par caka. Naime, koliko god da je profesor dobar i razumljiv, toliko su asistenti loši i glupi! Prvo je rečeno da ćemo imati test od 10 kratkih pitanja. A onda smo dobili test na kome jeste bilo označeno 10 pitanja ali je svako nosilo po 2-3 u sebi, tako da smo imali otprilike tridesetak! 

Završim ja skoro sve i sav srećan se vratim kući, uveren da sam položio. MALO SUTRA SAM POLOŽIO! Odem kod "asistentkinje" da vidim šta nije bilo u redu, a ono 2,33 poena, ni manje ni više. Već sam počeo da pizdim, ali se suzdržim i pitam je šta nije dobro kod prvog pitanja, za koje sam bio uveren da mi je tačno, ali koje je nekim čudom ocenjeno sa 0 poena. Ona pogleda i ladno mi kaže:

"Kolega, ovo vam je tačno, ali nije kao što sam ja rekla"

"Molim?!?! Pa ovo je iz onih kopija koje ste nam dali!" (ne postoji knjiga iz ovog predmeta, pa nam daju da kopiramo neke tekstove iz kojih učimo)

"Da", kaže ona, "ali nije definicija koju sam vam ja dala na vežbama."

"To znači da ne vredi da učimo sa onih papira?!", rekoh.

"Kolega, ja sam dala definiciju koju ste vi trebali ovde da napišete!", i onda počne da mi diktira tu njenu definiciju, a koja je u suštini to ISTO što sam i ja napisao!

Zamislite da mi u ovom trenutku izlazi para iz ušiju.

"A šta je sa ovim pitanjem", pitam, pokazujući na "Pojam akumulacije"? (Napisao sam da je akumulacija izdvajanje dela dobiti u poseban fond za kasniju upotrebu, itd...), a ona će:

"Kolega, pa znate li vi šta je akumulacija? Da li je to proces ili kategorija?"

"Mislio sam da znam..."

"Akumulacija je proces izdvajanja..." na šta se meni upali lampica iznad glave i shvatim s kim imam posla. Pogledam Milenu (tačkicu) i samo se, sa još uvek prisutnim izrazom čudjenja, nasmejem lagano.

Sad svima prepričavamo taj dogadjaj.

Ono što je zajebano ovde je to što nam je taj predmet uslovni, ne položimo li, ode godina. A ovoj mora sve da se crta, pošto je previše glupa da razume i kako radi točak, a kamoli ovo.

 

P.S. Verovatno ću ovih dana malo češće pisati... See ya!

[Generalna ] 31 Mart, 2007 19:50

Da ne bude zabune, to sam ja.

U poslednja dva dana dešava mi se nezgoda za nezgodom. Sve je pošlo naopako. Da počnem od srede. Počelo je sa ispuštanjem knjiga i svesaka, a onda sam i tako jako opaučio krevet nogom da je sve zvonilo, meni noga - njemu federi. Posle toga  odem da se istuširam i dok sam svlačio majicu pokidam zlatan lanac koji su mi poklonili roditelji. Tako mi i treba kad sam zapeo k'o konj. Kasnije mi dodje drugarica i posle nekoliko minuta mi zatraži da okrenem usmerivače na "lusteru" u sobi. I taman se ja uhvatim za njih a ono se sve otkači i malo je falilo da mi razbije glavu. Srećom pa su žice lepo učvršćene. E tad sam znao da još nešto mora da se desi. I jeste. Sutradan sam imao ispit iz najgoreg predmeta na celom faksu i naravno padnem. Najgore je što sam lupao neke gluposti zbog čega me je sramota da se toj ženi opet pojavim na oči.

Posle toga ništa. Ili ja nisam primetio... Kad se jednom desi neka nesreća one manje se i ne primećuju toliko...

Sad se osećam nekako prazno. That sux!

 

Sad odoh da opet učim... Ovi nemaju milosti... :( 

[Generalna ] 17 Mart, 2007 02:22

Taman sam mislio da nešto novo napišem kad dodjem kući za vikend, ali opet neće biti ništa od toga... Nemam vremena ni da idem u WC, a kamoli da visim ispred svog Samsung "Černobilja"™.

A ima tako mnogo stvari o kojima bih mogao da pišem: Beovizija i katastrofe zvane Miki Perić i Mira Škorić, filosofija, ili čak recenzije programa... Eh da, kad sam već to pomenuo, ostaviću jedan tekstić koji sam nedavno poslao Svetu Kompjutera ali koji nisu objavili. Kritike su obavezne (kritika ne podrazumeva samo pljuvanje i loše mišljenje već i obrnuto).

OnyxTREE CONIFER 6
Instant drveće


Ukoliko ste nekada imali priliku da zaplovite u vode kompjuterske grafike, onda sigurno znate(ili pretpostavljate) koliko je teško napraviti drvo ili žbun od nule. Stablo i grane možda i nisu problem za čoveka sa kakvim takvim iskustvom, ali kada se radi o lišću stvari baš i nisu tako jednostavne. Zamislite da napravite list a onda još par hiljada njegovih kopija i sve to da rasporedite tamo gde bi trebalo da bude! Postoje ugrađene funkcije u popularnijim programima za 3D grafiku, ali one uglavnom imaju samo osnovne parametre za podešavanje pa ne predstavljaju uvek dobar izbor. Onyx Computing se pozabavio ovim problemom, iz čega su proizašli odlični generatori drveća i žbunja. Postoje odvojeni programi za generisanje palmi, bambusa, četinara, cveća itd. a postoji i paket koji okuplja sve ove programe na jednom mestu. U ovom broju ćemo vam opisati program koji pravi četinarsko drveće: OnyxTREE CONIFER.
CONIFER (u prevodu četinar) je u stanju da generiše više vrsta četinarskog drveća i to putem podešavanja parametara,kojih zaista ima u izobilju. Po otvaranju, program izgleda veoma jednostavno i pregledno, iako ima prilično ružnjikav dizajn boja i sličica na dugmićima. Interfejs je podeljen na četiri dela: glavni preview prozor, panel sa parametrima na desnoj strani, panel za kontrolu parametara vetra u donjem levom delu i komunikacioni panel koji je aktivan samo kada je pokrenut i OnyxTREE STORM. Plod vašeg rada se iscrtava u realnom vremenu, nakon svake promene bilo kog parametra, što može da bude mana ako imate slabiju konfiguraciju. Po izboru, možete isključiti rendering pojedinih delova. Mada, zanimljivo je posmatrati iscrtavanje, od stabla i grana sve do najsitnijih iglica. Kad smo već kod parametara, panel na kome se podešavaju se sastoji iz dugmića sa nazivom, vrednosti parametra i slajdera kojim se na efektan način menjaju vrednosti. Svi parametri su podeljeni u četiri grupe: deblo i grane(visina, centar drveta...), grančice(podešavanje sitnijih delova), volume(debljina stabla, boja...) i parametri za podešavanje izgleda lišća(u ovom slučaju – iglica). Osvetljenje je veoma dobro uradjeno i postoji nekoliko preset-a dnevnog svetla, od ranog jutarnjeg sunca, do zalazećeg, što će uticati i na prelivanje boja (jutarnje sunce će davati blago plavičastu boju, dok će kasno popodnevno davati crvenkastu). A ako vam to nije dovoljno, parametre možete podesiti i ručno. Bez senki ništa ne bi izgledalo realistično, pa i za njihovo podešavanje postoji nekoliko parametara kao što su intenzitet i prozirnost. Posebno zanimljiva alatka je motorna testera! Da, motorna testera, kojom možete da odsečete bilo koji deo drveta, male grane, pa i čak i da prekratite svoju kreaciju do zemlje. Najzanimljiviji deo je ostao za kraj, a to je kontrola vetra. U ovom delu programa mogu se podesiti parametri kao što su elastičnost, masa i sila za svaki deo drveta, i tako dobiti veoma realistični rezultati. Zatim su tu pravac, brzina, promenljivost vetra i još dosta raznoraznih džidža-bidža za koje postoji mogućnost da će vam zatrebati.
CONIFER čuva fajlove u *.con formatu, a veoma dobro barata i običnim slikama, kao što su *.bmp i *.tga. Što je najbolje, možete exportovati svoje drveće u format koji podržavaju veliki programi: 3Ds max, Maya, LightWave, Cinema4D i drugi. Dodatno, možete odabrati samo neki deo drveta koji ćete sačuvati u bilo kom formatu gorenavedenih programa. Ono što zaista može da iritira jeste to što kod eksportovanja fajlova morate se obavezati da ne prodate, poklonite ili na bilo koji način distribuirate modele radjene ovim programom. Prilično glupo s obzirom na cenu, koja je u ovom trenutku oko dvesta dolara. I da začini stvari, modele koji dolaze uz program iz nekog razloga nije bilo moguće otvoriti. Ako zažmurimo na ove nedostatke, CONIFER je solidan program koji efikasno može završiti posao.


Milošević Miloš

[Generalna ] 23 Februar, 2007 23:32

Šta je bre ovo, počeli i blog da mi spamuju!!! Neki Italijani i Englezi, nude mi finansijska rešenja i lezbo filmove! Uostalom, pogledajte i sami u članku o anti turbo-folk kampanji...

[Generalna ] 20 Februar, 2007 18:16

Ovo je grafik muških preferencija (u vezi sa devojkama naravno).

muške preferencije 

Z - veličina zadnjice

G - veličina grudi

Linija predstavlja muški izbor koji se povećava srazmerno povećanju grudi i zadnjice a.k.a. dupeta.

Mislim da je grafik jasan...

Izvinjavam se na užasnom kvalitetu slike, ali Paint ne može bolje.

[Generalna , Filozofija ] 12 Februar, 2007 21:46
Sreća... Šta je to?
Ako pitamo nekog iz našeg okruženja ili slučajnog prolaznika na ulici, daće nam najprostiji odgovor: da je sreća kada se nekome dešavaju dobre stvari, korisne, ali će veoma mali broj znati da sagleda malo dublje taj pojam i da dâ neki prihvatljiv odgovor. Još mogu da kažu kako neke više, božanske, sile prosipaju tu sreću ispred nogu pojedinih ljudi, dok je drugima uskraćuju.
U svetu koji nas okružuje postoje mnoge stvari koje se čine kao svesno usmerene akcije i delovanja. Mnogi ih pripisuju bićima božanske prirode (koji imaju veoma ružnu naviku da se mešaju u živote drugih ljudi). Ipak, srećemo se i sa slučajnostima koje su neizostavan činilac sveukupnog života.
Ajnštajn je verovao da je univerzum u skladu sa određenim pravilima koja ljudi još uvek nisu shvatili do kraja. Međutim, druge teorije dokazuju da nema nikakvih strogo određenih pravila i da je sve puka slučajnost. Čemu onda verovati? S jedne strane, otkrivanje pravila može biti primamljivo, jer bi to bio način da se nepogrešivo predvidi budućnost, što je ujedno i druga, loša strana jer se na taj način ubija suština života, ma kakva ona da je. Ako znamo šta će se dogoditi ako uradimo određenu stvar, možda ćemo izabrati da to ne uradimo, što može dovesti do ozbiljnih poremećaja u vremenskom toku. To me dovodi do mog zaključka: da ne postoje pravila po kojima se dešavaju stvari, odnosno da postoje delimično. Ono što zavisi od čoveka, ne može biti slučajno. Čovek svojom logikom pokušava da predvidi budućnost, ali veoma često greši, što održava ravnotežu (najbanalniji primer: “Dok se jednom ne smrači, drugom ne može da svane”). Medjutim, čovek postoji relativno kratko, a njegova svest još kraće, pa su zato slučajnosti sve što je postojalo pre čoveka, što postoji i danas i što će postojati i sutra, ali će čovek hteti da ih svede na minimum.

Ovo je bio samo uvod da kažem nešto o sreći. Da, sreća postoji i ja verujem u to, ali ne u svojstvu milosti viših bića, duhova i ko zna čega još, već kao poklapanje dve slučajnosti ili pravila i slučajnosti. Pod pravilima podrazumevam sve ono što zavisi od čoveka, jer to je danas sve sem slučajnosti. Naravno, kad je u pitanju čovek ne mora sve da bude pravilo. Uzmimo za primer berzu. Persona kupi akcije nekog preduzeća koje danas ne vrede ništa, ali one za mesec dana vrtoglavo porastu i donesu mu pravo bogatstvo. Uzmimo da se porast vrednosti preduzeća dogodio zato što su na tržište izbacili neki proizvod koji nije morao da postigne veliki uspeh, ali koji je zbog loše organizacije konkurencije probio sve granice i očekivanja. Osoba koja je kupila akcije je mogla da zna za taj proizvod i za lošu organizaciju konkurencije, pa je kupovina bila svestan čin i ne može biti sreća. Ako je, pak, ta osoba kupila akcije znajući za proizvod ali ne i za lošu konkurenciju, onda je to već poklapanje pravila i slučajnosti. Medjutim, ako je preduzeće držalo taj projekat u tajnosti, osoba nije mogla nikako da pretpostavi da će se dogoditi već poznat događaj, što je primer za poklapanje dve slučajnosti. Prva slučajnost je što je ta osoba uopšte kupila akcije, a druga što su one doživele skok.
Stvarnost se ne mora ograničiti na dve slučajnosti.
[Generalna ] 06 Februar, 2007 00:49

Enterpajz se završio u petak, i to prilično tupavo. Trip je poginuo bezveze, iako su se izvlačili iz mnogo gorih situacija. Ali moram da priznam da me je prošla jeza na kraju, kad je Arčer izašao a svi "elijeni" aplaudirali. Kakav osećaj!

Sad ide neka španska serija. Radi se o... WTF?! MUŠKIM PROSTITUTKAMA?! Stvarno sjajna zamena za odlični Enterprajz! (sarkazam) Ne mogu da verujem da je jedina televizija koja je u poslednjih par meseci nešto vredela pošla stopama Pinka i ostalog smeća na našem TV nebu! Čim dobijem malo vremena napisaću mejl od 5000 redova zamerki, samo se nadam da će to neko i da pročita. Ma još bolje, napisaću flooder, čisto da shvate sve trekkie ozbiljno.

[Generalna ] 01 Februar, 2007 20:51

Pitam se čemu statistika na ekonomskom fakutetu, i to još kao uslovni predmet! Sutra imam ispit, a u glavi su mi pomešane sve formule i obrasci, više ne znam šta je šta, ni šta je testiranje, ni ocenjavanje, ni... ARGHHHH!

Ne znam peto poglavlje, tako da će mi trebati dosta sreće...

Viče